БРУНЇ
КОСА
Бринї коса, житко пада
Нїхто нє одбера;
Рада бим, це мила видзиц,
А я бул лєм вчера.
А у нашей заградочки
Ружа и вербина;
Придзем, мила, нєшка вечар
Гоч нє да родзина.
Коломийко наша мила,
Душа ше озива,
Кед це чуєм вечарами
Як це мила шпива.
Рошнє, рошнє кукуричка,
Нїхто нє вижина;
Як зме шерца зачерали,
Душу боль розпина.